Време увођења новог оброка (осим мајчиногмлека) зависи од више фактора: узраста, степена развоја(неуро мишићне способности) одојчета,намерница које су на располагању , услова исхране,итд.
Храна која се уводи мора бити примерена потребама и припремљена на одговарајући начин.
Дохрањивање или увођење друге врсте хране почиње од шест месеци (код одојчади која искључиво сисају).
Одојче је спремно за дохрањивање када држи главу усправно, ставља шаке уста и прихвата кашичице бежпроблема тј.не избаца их рефлексно. Недовољан пораст у тежини може бити знак да је дохрањивање неопходно.
Нове намирнице се уводе у малој количини и постепено се повећава за 1-2 кашичице дневно. Даје се у облику каше.Интервал између увођења нових намирница треба да буде од5-7дана.
Уколико се јаве знаци неподношења(црвенило око уста,осип,повраћање,пролив)унос намирница се прекида.
Распоред увођења нових намирница зависи од навика средине.Најчешће се почиње житном кашом(пиринач,кукуруз),воћем и поврћем. Пшенично брашно,гриз или кекс од пшеничног брашна због сатојака глутена се не уводе до осмог месеца.Деца најлакше прихватају кашицу са пиринча са воћем(јабука бресква). Супе од меса ,жуманце и месо(млада јагњетина,телетина јунетина,пилетина) се уводе након навршеног седмог месеца.Цело јаје се даје крајем прве године. Мед се уводи почетком друге године због могућег присуства спора ботулизма.
Упрвој години оброке оброке не треба досољавати а употреба зачина је веома ограничена.
Одојче треба хранити кашичицом из тањира. Течност се уноси обичном прокуваном водом или неутралним незаслађеним чајевима.Слатки напици се не препоручују,унос белог шећера ,бомбоне,кекс ограничити.Шећери воћни неразблажени сокови са лимунском киселином спадају у кариогену храну опасну за зубну глеђ која се формира у првој год.живота. Ограничити унос свињске масти,лоја,у припреми оброка користити биљна уља.
Правилна исхрана у првој години живота представља основ за раст и развој детета и превенира алергије као и обољење везано за гојазност и хипертензију или недовољну исхрану (витамински дефицит).
Др Ружица Јеличић, спец. педијатрије